Svet koji poznajemo danas nije oduvek bio takav. O ovome nas uče u školi, na fakultetu, roditelji od malih nogu. Svako malo čujemo kako neko izgovara – u stara dobra vremena. Nismo ni sigurni šta to tačno znači, jer odavno je čovek naučio da je potrebno odvajati prošlost od sadašnjosti, kao i sadašnjost od budućnosti. Nešto što je bilo, trajalo i završilo se nekada, to je prošlost. Ali prošlost, sadašnjost i budućnost ne mogu jedno bez drugog. Ono što nam se dešava danas, sada, u ovom trenutku je najvažnije i to je ono jedino gde mi imamo izbora da radimo i postupamo kako želimo, kako bismo uticali na budućnost. Nekada svesno, nekada nesvesno. Isto tako mnogi pre nas su pokušavali i donosili određene odluke koje su na našu sadašnjost a njihovu budućnost uticale. Ne može se i ne treba zaboraviti prošlost jer mnoge uticaje ona ima na naše danas. Istorija nas kao nauka uči onome što je nekada bilo. Ali ako malo razmislimo možemo shvatiti koliko su određene stvari promenile svet. Kako se nekada živelo, a kakve mogućnosti imamo mi danas. Koliko su inovacije kroz istoriju menjale svet. Koliko se napredovalo iz dana u dan, a da tada, nisu ni bili svesni kako će sve danas izgledati.

Ukoliko samo malo razmislite, gotovo sam siguran da će vam već desetak različitih inovacija proći kroz glavu. Ali njih nije samo desetak, na stotine ih je. Nemoguće je sve izdvojiti ih, skoro da je i nemoguće neke odrediti da li su bolje od drugih. Jedno od najvećih dostignuća svih inovacija jeste upravo to – šta se dešavalo posle njih. Mnogi inovatori nisu ni bili shvaćeni u svoje vreme, čak društveno neprihvaćeni. Mnogima se priznaje pobeda nakon njihove smrti. A nekima je smrt usledila baš zbog svojih inovacija od kojih nisu želeli da odustanu. Nesvesni onoga sto čine za naše danas promenili su svet.

Možemo pokušati da nabrojimo nekoliko najznačajnijih inovacija koje su uticale na svet, koje su izmenile svet, ali svakako i one koje preskočimo sigurno nisu manje važne.


Johan Gutenberg je davne 1440. godine došao na ideju da izlije iz metala pojedinačna slova i da ih tako slaže u reči i rečenice odnosno da tako sastavlja redove i stranice. Pretpostavlja se da je još 1436. godine imao prototip prve štamparske prese, ali je tek 1452. godine, uz mnogo uspona i padova u međuvremenu, uspeo da otvori svoju prvu štamparsku radionicu gde primenjuje novu tehnologiju štampe knjiga.
Štampa je ukinula monopol na pismenost i znanje, uticala je na to da se u narednih 40-ak godina knjigama preplavi cela Evropa, učinila je to da knjiga bude dostupna mnogo većem broju čitalaca, uticala je na to da se opismeni veći broj ljudi, da od “slušalaca” pređu u “čitaoce” i ono najvažnije – uticala je na svest i slobodnu volju kod ljudi, oslobodila ih je da stvaraju sopstveno mišljenje.


Dovoljno je reći samo jedno ime i sive ćelije već počinju da nam se aktiviraju i da razmišljamo o svemu onome što je taj čovek ostavio iza sebe – Nikola Tesla. Malo je slova na ovom digitalnom papiru kako bi se njegova zaostavština opisala. Nemoguće je pobrojati sve njegove inovacije. Da počnemo samo od onih zvaničnih trebalo bi nam i više nego mnogo vremena, a zamislite tek da krenemo o onome što se pricalo o njemu, o svim anegdotama za koje negde znam da svi želimo da verujemo da su istinite. Mislim da je dovoljno reći da ne bih bio u mogućnosti ni da napišem ovaj tekst, a ni vi da ga pročitate da nije bilo njega. Ili bismo to radili u mraku – da se malo našalimo. Nezamislivo je kako bi svet izgledao danas da nije bilo njegovih inovacija.


Ako se osvrnemo malo na polje medicine, vakcina je inovacija koja je od nekih prvih u 18. veku pa sve do danas, na svetskom nivou, dovela do iskorenjavanja ili do drastičnog smanjenja mnogih infektivnih bolesti, a najviše u razvijenim zemljama sveta, čime je medicina ostvarila jedno od najvećih dostignuća u imunologiji i medicini uopšte.


Nešto bez čega ne bismo mogli da zamislimo naš dan, a siguran sam da govorim u ime svih nas jesu – lični kompjuter  i mobilni telefon. Apsolutno sigurno je ova inovacija promenila današnjicu i uticala na svet. Nekada dok je pismo bilo jedini izvor komunikacije sa nekim ko je udaljen nisu ni sanjali da će njihovi potomci danas gotovo iste sekunde moći da stupe u kontakt sa nekim ko se nalazi na najudaljenijoj tački na planeti.


Što se telefona tiče sve je krenulo davne 1876. godine kada je Aleksandar Graham Bel izgovorio prve reči u telefon pozivajući svog asistenta. U tom trenutku je promenio istoriju i ostao zauvek zapisan u njoj. Preko davno popularnih “svećnjak” telefona, pa čuvenog Pupinovog telefona, preko telefona sa tasterima do “sekretarica” koje su snimale poruke pa sve do mobilnih telefona koji imaju mogućnost stalnom pristupu internetu i dostupnost svakoj informaciji na samo “2 klika”. Uopšteno, svakodnevni napredak u IT-u je posebna tema, jer baš je takav – svakodnevni. Nekada davno pismom, a danas još malo pa hologramskim pozivom ćemo kontaktirati jedni druge.


Kada smo već pričali o daljini i o stupanju u kontakt sa ljudima koji su baš daleko moramo pomenuti i one koji više vole uživo kontakte pa prelaze te velike udaljenosti kako bi videli sebi drage ljude. Kako to čine? Ne bi mogli bez još jedne od inovacija kojoj su doprineli nekoliko inovatora kroz različite periode. Pretpostavljate, pričamo o avionu. Oto Lilijental je od 1891. do 1896. godine napravio nekoliko letova i postavio principe letenja i kontrolisanja letelice. Nažalost u jednom od svojih letova je i izgubio život. Još pre njega, 1840. godine, Englezi Vilijam Henson i Džon Stringfelou su napravili avion sa parnim motorom, njihova “Vazdušna parna kočija” je poslužila kao primer mnogim konstruktorima posle njih, međutim nema zvaničnih zapisa da su i leteli. I naravno, prvi zvanično uspešni let letelice koja je teža od vazduha izveli su braća Rajt, Vilbur i Orvil, 1903. godine. Prvi njihov let je trajao 12 sekundi i bio na samo 3 metra visine. Najduži njihov let, koji su takođe izveli tog dana je bio nekih 260 metara i trajao 59 sekundi. Verujem da možete da zamislite razliku izmedju njihovog leta i toga kako su postavili prve stubove za kasnije konstruktore kako bismo mi danas mogli da letimo na hiljade kilometara u samo jednom danu.

I da zaključimo, Tomas Edison je je voleo da istakne da nikada nije pretrpeo neuspeh. Svaki put je postizao uspeh nekim pronalaskom koji je menjao svet. Ostalo vreme je trošio na ispitivanja hiljada drugih stvari koje su imale samo jedan nedostatak – to što nikada neće proraditi.


To je, u stvari, ona vrsta duha i upornosti koja vodi progresu. To je možda i nauk za sve nas kako možemo da se pokrenemo, da budemo uporni i da istrajemo i svojim namerama. Savremeni pronalasci više imaju tendenciju poboljšanja nego promene: aplikacija koja bolje povezuje ljude, avioni koji lete dalje i brže. Ali još uvek ima prostora za nove, dramatične inovacije. Nikada nije kasno, a posebno danas kada su nam mnoge stvari dostupnije nego inovatorima koji su do sada menjali svet. Nikada se ne zna, možda bas sutra neko svojom inovacijom izmeni današnjicu i poboljša budućnost pa se i on sam nađe u nekom ovakvom tekstu i zlatnim slovima upiše svoje ime u istoriju, jer imamo zamah i ubrzanje koje, verujem, mozemo svi da osetimo.